Recenzija knjige „Gaće" Gorana Kljajića

MALA SATIRIČNA ČITANKA

Na balkanskim prostorima, u proteklih sto godina, ratni vihori, više puta dizani, iza sebe su ostavili pustoš. Razrušene gradove, spaljena seoska ognjišta... Pobijenu decu, žene, starace i vojnike. Precizno i planski sproveđeni su ratni ciljevi. Poklati i razoriti. Opljačkati. Podeliti i zavaditi. Preobratiti.
Iza strašnih ratova ostali su tuga i jad. I sećanja. Crna, baš kao duša posednika ratova. Izrodili se bezdušnici. Skorojevići. Istinolomci. Ratni profiteri. I druge fukare.
Svih tih istorijsakih zbivanja duboko je svestan(i razočaran)pisac Goran Kljajić, autor knjige pod naslovom „Gaće". Ovaj satiričar od formata, sa posebno izraženim osećanjem za istoriju, pre svega za prošlost srpskog naroda, deo knjige posvetio je upravo toj temi, istoriji.
Goranov rukopis je gorak, ponekad zbunjući i iznenađujući, ali vazda oštar kao ratnički mač. Sa jasnom namerom. Da podseti na zbivanja u prošlosti. Da razobliči gluposti i ukaže na sva zla i zlodela. Želi da od zaborava otrgne mnoge greške. I zlokobne podele. Da spomeneprepreke i opasnosti koje vrebaju na vetrometini balkanske kaljuge.
Ova knjiga je svojevrsana mešavina Kljajićevih odabranih tekstova, koji govore o vremenu prošlom i sadašnjem. Ima tu priča, eseja, jednočinki, razmišljnja,ogleda... O Srbima, i drugima, sa svim njihovim dobrim i lošim stranama.
Kljajić je, nema dileme, nacionalista, u najpozitivnijem smislu te reči. Čovek koji, za razliku od političara i njihovih skutonoša, iskreno voli svoj narod i domovinu. Baš zato ima pravo da bude tako oštar, pre svega prema svom rodu.
Razne teme su zastupljene u ponuđenom rukopisu, mada istorijske preovlađuju. Njegovi opisi istorijskih događaju su, očekivano, provokativni, cinični, alegorični. Dakle, satirični. U nekim segmentima, svestan sam toga, mogu da ljutnu istoričare od zanata. Ali, ovo nije udžbenik. Ovoje, delimično, mala istorijska čitanka. Satirična. I tako je treba čitati i shvatiti.
Goranova knjiga obiluje i odličnim satiričnim pričama, koje nisu istorijski obojene. One zavređuju posebnu pažnju i verujem da će se vremenom naći u antologijama.
Rukopis je pun iznenađenja. Počinje sa tekstom o Karlovačkoj Mitropoliji. Nastavlja se provokativnom monodramom i istorijskim (p)ogledom, strašnom pričom o donatorskoj večeri i svojevrsnim Haramplijevim putopisom o Australiji. Zamislio je autor susret Andrije Artukovića i Ljube Miloša u ratnom Beogradu. Tu je i priča o teškom vremenu, ovovremnom, a završava se pričom izuzetne književne snage pod naslovom Strepnja i zebnja.
Moram napisati nekoliko reči o liku i delu Gorana Kljajića. Reč je o skromnom čoveku posebne energije, neumornom entuzijasti. On je izuzetna pojava, gotovo mesijanska, na satričnom nebu pod balkanskom kapom nebeskom. Vredan i uspešan pisac. Organizator zaista brojnih manifestaciji u kulturi u Republici Srpskoj. Pokretač i urednik satiričnog časopisa „Nosorog", izdavačke delatnosti i mnogobrojnih izložbi karikatura domaćih i stranih autora.
Svesrdno se zalažem da ova knjiga bude što pre objavljena. Poslužiće mnogima kao nauk. Kao opomena. Kao podsećanje. Naterati ih na razmišljanje. U tome je, pored nesumnjive književne vrednost, značaj ovog lucidnog dela.

Mića M. Tumarić, književnik